Marjanovići ne idu u market da kupuju hranu: Suzana studira i bavi se poljoprivredom, želi da živi na selu

U eri ukrupnjavanja poljoprivrednog kapitala i uništavanja malih poljoprivrednih proizvođača u nemilosrdnoj trci za profitom, u srpskim selima ipak, još uvek, možete naići na mala porodična gazdinstva koja se bave svaštarskom proizvodnjom – uzgojem voća i povrća, sa nekoliko krava, manji stadom ovaca, nešto zemlje. Reč je o porodičnim draguljima koji žive od zemlje, izuzetno teško zarađuju svoju koru hleba i vaspitavaju svoju decu da budu vredna i poštena. Jedna od takvih porodica su Marjanovići nadomak Bajine Bašte.

Suzana Marjanović je potomak porodice koja se generacijama bavi poljoprivredom u selu Gozdac udaljeno samo sedam kilometara od glavnog puta, nadomak Bajine Bašte i reke Drine. Selo se nalazi na 800 metara nadmorske visine. O tome, koliko se vodi računa o selu, govori činjenica da 2024. godine i dalje nemaju asfaltirane puteve, nego se kroz selo prolazi makademskim putem.

Marjanovići se bave uzgojem voća i povrća, primarno proizvodnjom maline na oko 70 ari, a pored nje imaju i ostalo voće, svega po malo. Tu su zasadi šljive, dunje, jabuke, kruške, višnje, smokve, grožđa. Što se tiče povrća, uzgajaju papriku, paradajz, kornišon, krastavac, luk i sve što je potrebno za prehranu. Imaju samo četiri simentalke i oko 30 grla sjeničke ovce.

– Ranije smo imali oko 70 grla ovaca, ali smo bili nezadovoljni cenom koja je stalno varirala iz godine u godinu i smanjili smo na kraju stado na broj koji možemo da muzemo. Kada je sezona muže ovaca, to mleko preradjujemo u sir i kajmak koji prodajemo. Što se tiče krava, svo mleko prerađujemo u sir i kajmak i prodajemo u Bajinoj Bašti, a sada smo proširili prodaju i na ostale gradove – priča nam Suzana.

Suzana je mlada devojka, ali iskusna poljoprivrednica. Iako se fakultetski obrazuje, nema nameru da se otisne u beli svet, već želi da nastavi da pomaže svojim roditeljima i unapredi gazdinstvo. Za razliku od svojih vršnjaka, ona svoje vikende ne provodi odmarajući.

– Poljoprivredom se bavimo generacijama i znanje se u mojoj porodici prenosi s kolena na koleno. Trenutno su na gazdinstvu otac, majka i ja. Stariji brat i sestra imaju svoje porodice, ali kada nam je pomoć potrebna, kao što je berba maline ili skupljanje sena, dolaze da nam pomognu. Glavni deo posla oko zasada odradi mama, a sve za šta je potrebna mehanizacija, kao što je freziranje maline ili pripremanje zemljišta za povrtne zasade, odradi tata. Mama obavi većinu posla, jer nije zaposlena, dakle njen posao je sve oko našeg gazdinstva i oko stoke koju imamo. Ja, pošto sam student, dolazim vikendima i pomažem im sve što je potrebno, a celo leto provedem kući i tada sam uključena u sve – priča Suzana.

Porodica Marjanović živi od poljoprivrede i to im je osnovni prihod. Prodaju sve što proizvedu i naprave: od kravljeg i ovčijeg kajmaka i sira, jaganjaca do bala sena. Pored toga, kako nam Suzana priča, njen tata ide u šumu, radi na građevini kada ima posla, da bi nju odškolovali. Kako bi pomogla svojim roditeljima, Suzana je odlučila da počne da prodaje sve što prerade u zimnicu, sirupe, džemove, matične sokove… Odabrali su jednostavno ime koje mnogo govori: „Tegla Podrinja“.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Preneo D.M.)